TI ODLUČI
U toku decembra 2018. godine naša škola s epriključila projektu „Ti odluči“ koji je realizovan u saradnji sa Pokrajinskom vladom i Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo. Tema projekta je edukovanje u cilju smanjenja bolesti zavisnosti među mladim ljudima.
Poražavajuća je činjenica da je sve više mladih ljudi koji već u pubertetskom uzrastu, eksperimentišući s alkoholom ili psihoaktivnim supstancama otvaraju put, za sebe ali i svoje najbliže, ka bolestima zavisnosti.
Lako se upadne u zamku, a put ka izlazu ili izlečenju nije nimalo lak. Zato je Projekat „Ti odluči!“, koji je podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, namenjen ne samo mladima, već svima kojima je važno da preveniraju ili se uhvate u koštac s problemomima koje bolesti zavisnosti nose! Kako prepoznati simptome.
- Kako izbeći zablude
- Koji su prvi koraci?
- Kome se obratiti?
- Kako prepoznati procese nastajanja i lečenja bolesti zavisnosti
Zabluda je da je lako, a najbolji lek je znanje i poverenje!
Ti odluči!
Posetite sajt: http://www.tiodluci.rs/
Ruke prijateljstva za decu Srbije, Hrvatske i BiH
Pavle Mrgan, nemački penzioner, nije zaboravio svoj rodni kraj na obali Dunava: pomaže škole iz pograničnih područja i pokazuje deci kako je moguće da se druže bez razmišljanja o granicama
Vajska, Bođani – Rodno selo Pavla Mrgana se smestilo tik uz Dunav, uz plavu tablu „Dobrodošli u Srbiju”. Kao dete jedva je čekao da uštedi koju paru i plati skelu koja će ga sa drugarima prevesti na drugu obalu, u Vukovar, svestan da iz ovog kraja sve ide u jednom pravcu da se više nikada ne vrati.
I on je u 19. otišao put Nemačke, gde je u Esenu izgradio novi život, stekao porodicu. Ali Vajsku, Bođane, kudeljaru i rodbinu sa obe strane Dunava nije zaboravio. Danas je opet tu, kao šezdesetpetogodišnji penzioner i idejni tvorac projekta „Ruke prijateljstva”, u okviru kojeg se druže osnovci iz tri pogranična mesta u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini – Vajske, Vukovara i Orašja.
– Pavle je pre dve godine došao kod mene i doneo novac koji su njegove kolege sakupile kao poklon za odlazak u penziju. Pitao me je šta nam je potrebno i tada je škola dobila bele table. Drugi put kada je došao, doneo je ideju o susretima učenika iz tri škole, što smo svi sa zadovoljstvom prihvatili. Prvi susret je bio prošle godine u Vukovaru, danas smo mi gosti, a sledeće idemo u Bosnu – priča Maja Uzurov, nekadašnja direktorka Osnovne škole „Aleksa Šantić” iz Vajske, koju je i Pavle kao dete pohađao.
Đaci iz Vajske su dobili bele table, OŠ „Dragutin Tadijanović” iz Vukovara školske ormaniće da deca ne vuku teške knjige svaki dan od kuće do škole, a OŠ „Orašje” iz Orašja pomoć od 5.000 evra, jer je škola tokom majskih poplava pretrpela veliku štetu.
– Godinama sam radio u kompaniji „Henkel” koja podržava volontersko zalaganje radnika i penzionera, pa je tako i ovaj moj projekat o prijateljstvu bez granica naišao na finansijsku podršku Fondacije „Fric Henkel” iz Diseldorfa. Pružili smo priliku deci da se druže i upoznaju, da razgovaraju, da razvijaju zajedništvo. Uvek sam verovao da imamo više zajedničkog nego različitog – priča Pavle okružen đacima iz tri države.
Pun je ideja, hitra koraka, njegov glas nadjačava dečju buku. Tri, dva, jedan, sad! – komanduje dok na obali Dunava osnovci puštaju u nebo crveni, plavi i beli balon sa porukama prijateljstva i mejlovima triju škola. Možda ih neko pronađe, pročita i odluči da uzvrati pismom.
Deca iz Vukovara prvi put gledaju svoj grad sa druge strane reke. Od 600 đaka, u Vajsku je došlo dvadesetak. Marija i Anastasija su među njima. Imaju 12 i 13 godina, a učestvovale su u radu literarne sekcije. Kažu da imaju sve petice i da su ih roditelji podržali u želji da šire prijateljstvo s druge strane Dunava.
Deca su osim literarne, mogli da učestvuju i u radu origami i likovne sekcije. Nikolina, Mirna, Dunja, Kristina i Igor su šesti razred škole iz Orašja i kažu nam da je u školi bilo svađe oko toga ko će ići u Srbiju, neki su se čak i naljutili što nisu mogli da dođu.
– U Vukovaru su postavljeni temelji, ovde zidovi, a u Orašju stavljamo krov. Nas reka spaja, a ne samo razdvaja, spajaju nas i pesnici, a pesnici imaju dušu… Mi smo odlučile da i kada se završi ova lepa priča, ne povlačimo ruke prijateljstva i zato ćemo nastaviti druženje i u narednim godinama – pričaju nam tri sjajne dame, Aleksandra Berić, Lidija Miletić i Sunčana Dominković, direktorke škola iz Vajske, Vukovara i Orašja.
U školi u Vajskoj je 316 đaka, u Orašju 536, a u Vukovaru 273, uz 212 đaka u Osnovnoj glazbenoj i plesnoj školi. „Prenosimo zajedništvo unutar škole – imamo nastavu na hrvatskom, srpskom i albanskom jeziku. Okrećemo nove stranice, gledamo preko reke”, kaže Lidija Miletić.
Sunčana Dominković, uvek nasmejana i raspoložena da zapleše salsu, zahvalna je drugarima na pomoći posle poplava i jedva čeka da bude domaćin susreta iduće godine. U ovoj školi se radi po hrvatskom nastavnom planu i programu, a đaci slušaju nastavu i na bosanskom jeziku.
– Učimo decu da od školskih klupa budu ljudi, da neguju prijateljstvo, a mi odrasli razmenjujemo iskustva iz školske prakse, tako da smo svi na dobitku. I roditelji pomažu – kaže Aleksandra Berić.
Nismo mogli da izdržimo a da ne zavirimo u učionice isturenog odeljenja OŠ „Aleksa Šantić” iz Vajske, koje se nalazi u Bođanima, rodnom mestu Pavla Mrgana. Đaci su ovde imali radionice pre nego što su otišli u obilazak manastira, Bačke tvrđave i jezera Provala. Kako su nam objasnili učitelji, u Bođanima su predškolci i deca do četvrtog razreda, a u Vajskoj se školuju deca od prvog do osmog razreda.
– Dobrodošli u najlepšu školu – dočekali su nas učitelji na vratima škole u Bođanima. Sve učionice su okrečene živim bojama, đaci crtaju po belim tablama, hodnici su ispunjeni crtežima, ali i pravilima ponašanja u školi i spiskom dečjih prava… Vaspitač Nataša Martić kaže da imaju samo sedam predškolaca, prošle godine ih je bilo 10, ali da su svi vredni i da uz pomoć dece i roditelja organizuju pijace dečjih proizvoda posle čega uspevaju da kupe nameštaj, pa čak i laptop.
Dok odlazimo iz Vajske, lepo uređenog i čistog sela od oko 2.500 duša, ispraća nas Pavle Mrgan rečima da je ovo dokaz da deca mogu da se okupe bez razmišljanja o granicama, sa nadom da će jednoga dana postati ljudi koji znaju da se može bolje, lepše i drugačije živeti, u slozi, poštovanju i razumevanju.
10.septembar 2015.
URUČENA DONACIJA FRIC HENKEL OSNOVNOJ ŠKOLI „ALEKSA ŠANTIĆ“
Fotografija projekta „Ruke prijateljstva“ proglašena za najbolju na Henkel MIT foto konkursu za najbolju fotografiju . Fotografija pod nazivom „Svi u jednom čamcu“ snimljena je prilikom prošlogodišnjeg susreta učesnika projekta „Ruke prijateljstva“ u Bođanima na Beravi u Srbiji. Henkel svake godine organizuje konkurs za izbor najbolje MIT fotografije na koji volonteri Henkela iz celog sveta prijavljuju svoje fotografije. U konkurenciji više od sto fotografija, pobedila je fotografija „Svi u jednom čamcu“ i osvojila je nagradu u iznosu od 500 evra. Početkom septembra inicijator projekta, Pavle Mrgan, predao je predsedniku opštine Bač, Draganu Staševiću, novčanu nagradu Fric Henkel Fondacije, za obnovu osnovne škole „Aleksa Šantić“ u mestu Vajska u opštini Bač.
„Veliko mi je zadovoljstvo što prisustvujem jednom lepom činu, odnosno dodeli donacije Fondacije Fric Henkel namenjene za adaptaciju OŠ „Aleksa Šantić“ u Vajskoj. Želim da zahvalim kompaniji Henkel koja je kao društveno odgovorna kompanija, zajedno sa gospodinom Mrganom, prepoznala jednu malu sredinu i dala svoj doprinos unapređenju života osnovaca iz Vajske“, izjavio je Dragan Stašević, predsednik opštine Bač.
„Moja motivacija za pokretanje projekta je bila da deci, ali i odraslima, damo priliku da se upoznaju, druže i razmenjuju iskustva. Treći susret učesnika organizovaćemo u oktobru, a želja nam je da nastavimo zajedničke projekte i da most koji već treću godinu gradimo između tri države, sledeće godine produžimo u pravcu Evrope, kroz saradnju sa jednom školom u Nemačkoj“, izjavio je Pavle Mrgan, idejni tvorac projekta „Ruke prijateljstva“ i bivši zaposleni u kompaniji Henkel u Nemačkoj.
MIT inicijativa podržava volonterski rad i društveno korisne projekte zaposlenih i penzionera kompanije Henkel širom sveta. Regionalni projekat „Ruke prijateljstva“, okuplja učenike i učitelje tri osnovne škole: „Aleksa Šantić“ iz Vajske u Srbiji, „Dragutin Tadijanović“ iz Vukovara u Hrvatskoj i „Orašje“ iz Orašja u Bosni i Hercegovini, sa ciljem jačanja saradnje i prijateljskih odnosa između škola u pograničnim područjima, kao i širenja poruka mira i međusobnog poštovanja.
