ТИ ОДЛУЧИ
У току децембра 2018. године наша школа с еприкључила пројекту „Ти одлучи“ који је реализован у сарадњи са Покрајинском владом и Покрајинским секретаријатом за здравство. Тема пројекта је едуковање у циљу смањења болести зависности међу младим људима.
Поражавајућа је чињеница да је све више младих људи који већ у пубертетском узрасту, експериментишући с алкохолом или психоактивним супстанцама отварају пут, за себе али и своје најближе, ка болестима зависности.
Лако се упадне у замку, а пут ка излазу или излечењу није нимало лак. Зато је Пројекат „Ти одлучи!“, који је подржао Покрајински секретаријат за здравство, намењен не само младима, већ свима којима је важно да превенирају или се ухвате у коштац с проблемомима које болести зависности носе! Како препознати симптоме.
- Како избећи заблуде
- Који су први кораци?
- Коме се обратити?
- Како препознати процесе настајања и лечења болести зависности
Заблуда је да је лако, а најбољи лек је знање и поверење!
Ти одлучи!
Посетите сајт: http://www.tiodluci.rs/
Руке пријатељства за децу Србије, Хрватске и БиХ
Павле Мрган, немачки пензионер, није заборавио свој родни крај на обали Дунава: помаже школе из пограничних подручја и показује деци како је могуће да се друже без размишљања о границама
Вајска, Бођани – Родно село Павла Мргана се сместило тик уз Дунав, уз плаву таблу „Добродошли у Србију”. Као дете једва је чекао да уштеди коју пару и плати скелу која ће га са другарима превести на другу обалу, у Вуковар, свестан да из овог краја све иде у једном правцу да се више никада не врати.
И он је у 19. отишао пут Немачке, где је у Есену изградио нови живот, стекао породицу. Али Вајску, Бођане, кудељару и родбину са обе стране Дунава није заборавио. Данас је опет ту, као шездесетпетогодишњи пензионер и идејни творац пројекта „Руке пријатељства”, у оквиру којег се друже основци из три погранична места у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини – Вајске, Вуковара и Орашја.
– Павле је пре две године дошао код мене и донео новац који су његове колеге сакупиле као поклон за одлазак у пензију. Питао ме је шта нам је потребно и тада је школа добила беле табле. Други пут када је дошао, донео је идеју о сусретима ученика из три школе, што смо сви са задовољством прихватили. Први сусрет је био прошле године у Вуковару, данас смо ми гости, а следеће идемо у Босну – прича Маја Узуров, некадашња директорка Основне школе „Алекса Шантић” из Вајске, коју је и Павле као дете похађао.
Ђаци из Вајске су добили беле табле, ОШ „Драгутин Тадијановић” из Вуковара школске орманиће да деца не вуку тешке књиге сваки дан од куће до школе, а ОШ „Орашје” из Орашја помоћ од 5.000 евра, јер је школа током мајских поплава претрпела велику штету.
– Годинама сам радио у компанији „Хенкел” која подржава волонтерско залагање радника и пензионера, па је тако и овај мој пројекат о пријатељству без граница наишао на финансијску подршку Фондације „Фриц Хенкел” из Диселдорфа. Пружили смо прилику деци да се друже и упознају, да разговарају, да развијају заједништво. Увек сам веровао да имамо више заједничког него различитог – прича Павле окружен ђацима из три државе.
Пун је идеја, хитра корака, његов глас надјачава дечју буку. Три, два, један, сад! – командује док на обали Дунава основци пуштају у небо црвени, плави и бели балон са порукама пријатељства и мејловима трију школа. Можда их неко пронађе, прочита и одлучи да узврати писмом.
Деца из Вуковара први пут гледају свој град са друге стране реке. Од 600 ђака, у Вајску је дошло двадесетак. Марија и Анастасија су међу њима. Имају 12 и 13 година, а учествовале су у раду литерарне секције. Кажу да имају све петице и да су их родитељи подржали у жељи да шире пријатељство с друге стране Дунава.
Деца су осим литерарне, могли да учествују и у раду оригами и ликовне секције. Николина, Мирна, Дуња, Кристина и Игор су шести разред школе из Орашја и кажу нам да је у школи било свађе око тога ко ће ићи у Србију, неки су се чак и наљутили што нису могли да дођу.
– У Вуковару су постављени темељи, овде зидови, а у Орашју стављамо кров. Нас река спаја, а не само раздваја, спајају нас и песници, а песници имају душу… Ми смо одлучиле да и када се заврши ова лепа прича, не повлачимо руке пријатељства и зато ћемо наставити дружење и у наредним годинама – причају нам три сјајне даме, Александра Берић, Лидија Милетић и Сунчана Доминковић, директорке школа из Вајске, Вуковара и Орашја.
У школи у Вајској је 316 ђака, у Орашју 536, а у Вуковару 273, уз 212 ђака у Основној глазбеној и плесној школи. „Преносимо заједништво унутар школе – имамо наставу на хрватском, српском и албанском језику. Окрећемо нове странице, гледамо преко реке”, каже Лидија Милетић.
Сунчана Доминковић, увек насмејана и расположена да заплеше салсу, захвална је другарима на помоћи после поплава и једва чека да буде домаћин сусрета идуће године. У овој школи се ради по хрватском наставном плану и програму, а ђаци слушају наставу и на босанском језику.
– Учимо децу да од школских клупа буду људи, да негују пријатељство, а ми одрасли размењујемо искуства из школске праксе, тако да смо сви на добитку. И родитељи помажу – каже Александра Берић.
Нисмо могли да издржимо а да не завиримо у учионице истуреног одељења ОШ „Алекса Шантић” из Вајске, које се налази у Бођанима, родном месту Павла Мргана. Ђаци су овде имали радионице пре него што су отишли у обилазак манастира, Бачке тврђаве и језера Провала. Како су нам објаснили учитељи, у Бођанима су предшколци и деца до четвртог разреда, а у Вајској се школују деца од првог до осмог разреда.
– Добродошли у најлепшу школу – дочекали су нас учитељи на вратима школе у Бођанима. Све учионице су окречене живим бојама, ђаци цртају по белим таблама, ходници су испуњени цртежима, али и правилима понашања у школи и списком дечјих права… Васпитач Наташа Мартић каже да имају само седам предшколаца, прошле године их је било 10, али да су сви вредни и да уз помоћ деце и родитеља организују пијаце дечјих производа после чега успевају да купе намештај, па чак и лаптоп.
Док одлазимо из Вајске, лепо уређеног и чистог села од око 2.500 душа, испраћа нас Павле Мрган речима да је ово доказ да деца могу да се окупе без размишљања о границама, са надом да ће једнога дана постати људи који знају да се може боље, лепше и другачије живети, у слози, поштовању и разумевању.
10.септембар 2015.
УРУЧЕНА ДОНАЦИЈА ФРИЦ ХЕНКЕЛ ОСНОВНОЈ ШКОЛИ „АЛЕКСА ШАНТИЋ“
Фотографија пројекта „Руке пријатељства“ проглашена за најбољу на Хенкел МИТ фото конкурсу за најбољу фотографију . Фотографија под називом „Сви у једном чамцу“ снимљена је приликом прошлогодишњег сусрета учесника пројекта „Руке пријатељства“ у Бођанима на Берави у Србији. Хенкел сваке године организује конкурс за избор најбоље МИТ фотографије на који волонтери Хенкела из целог света пријављују своје фотографије. У конкуренцији више од сто фотографија, победила је фотографија „Сви у једном чамцу“ и освојила је награду у износу од 500 евра. Почетком септембра иницијатор пројекта, Павле Мрган, предао је председнику општине Бач, Драгану Сташевићу, новчану награду Фриц Хенкел Фондације, за обнову основне школе „Алекса Шантић“ у месту Вајска у општини Бач.
„Велико ми је задовољство што присуствујем једном лепом чину, односно додели донације Фондације Фриц Хенкел намењене за адаптацију ОШ „Алекса Шантић“ у Вајској. Желим да захвалим компанији Хенкел која је као друштвено одговорна компанија, заједно са господином Мрганом, препознала једну малу средину и дала свој допринос унапређењу живота основаца из Вајске“, изјавио је Драган Сташевић, председник општине Бач.
„Моја мотивација за покретање пројекта је била да деци, али и одраслима, дамо прилику да се упознају, друже и размењују искуства. Трећи сусрет учесника организоваћемо у октобру, а жеља нам је да наставимо заједничке пројекте и да мост који већ трећу годину градимо између три државе, следеће године продужимо у правцу Европе, кроз сарадњу са једном школом у Немачкој“, изјавио је Павле Мрган, идејни творац пројекта „Руке пријатељства“ и бивши запослени у компанији Хенкел у Немачкој.
МИТ иницијатива подржава волонтерски рад и друштвено корисне пројекте запослених и пензионера компаније Хенкел широм света. Регионални пројекат „Руке пријатељства“, окупља ученике и учитеље три основне школе: „Алекса Шантић“ из Вајске у Србији, „Драгутин Тадијановић“ из Вуковара у Хрватској и „Орашје“ из Орашја у Босни и Херцеговини, са циљем јачања сарадње и пријатељских односа између школа у пограничним подручјима, као и ширења порука мира и међусобног поштовања.