Na osnovu člana 29. Poslovnika o radu Školskog odbora Osnovne škole „Aleksa Šantić“ u Vajskoj (del. br.176 /15-2), člana 44.stav 1.tačke 1. Statuta Osnovne škole „Aleksa Šantić“ u Vajskoj (del. br.25/15 ), a u vezi člana 3. stav 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), člana 57. stav 1. tačka 1) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“ br. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015 i 68/2015), odredaba Pravilnika o bližim uslovima za izbor direktora ustanova obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 108/2015), člana 78. i 79. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju („Sl. glasnik RS“, br. 55/2013) i člana 2. stav 1 Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Sl. glasnik RS“, br. 21/2015), Školski odbor Osnovne škole „Aleksa Šantić“ u Vajskoj (del. br. 117/2017-2) je na 33. redovnoj sednici održanoj dana 07.03.2017. godine jednoglasno doneo

 

P R A V I L N I K

o radu Osnovne škole „ALEKSA ŠANTIĆ“ u Vajskoj

Član 1.

Ovim Pravilnikom o radu (u daljem tekstu:Pravilnik) uređuju se prava i obaveze iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada zaposlenih u Osnovnoj  Školi „Aleksa Šantić“ Vajska (u daljem tekstu: Škola), i to: osnovna prava i obaveze zaposlenog i Škole, zasnivanje radnog odnosa, raspoređivanje zaposlenih, radno vreme, odmori i odsustva, zaštita zaposlenih, zarade zaposlenih, naknade i druga primanja, prestanak radnog odnosa, višak zaposlenih, ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih i druga pitanja u vezi sa radom zaposlenih u Školi, kao i obaveze Škole u obezbeđivanju i ostvarivanju prava zaposlenih po osnovu rada.

Na prava i obaveze iz radnog odnosa koja nisu uređena ovim Pravilnikom neposredno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika.

  1. Osnovna prava i obaveze

1.1. Prava zaposlenih

Član 2

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću platu, bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta i druge oblike zaštite u skladu sa zakonom.

1.2. Obaveze zaposlenih

Član 3.

Zaposleni je dužan da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, da se, u toku radnog odnosa, stalno stručno osposobljava i usavršava i da na osnovu stručnog usavršavanja unapređuje svoj rad, da poštuje organizaciju rada i poslovanja u Školi, kao i zahtev i pravila Škole u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa, da obavesti Školu o svim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu, da obavesti Školu o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za nastanak materijalne štete, da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.

Zaposleni odgovara lično za povredu zabrane diskriminacije, zabrane nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, zabrane stranačkog organizovanja i delovanja, za povredu radnih dužnosti i obaveza propisanih Zakonom i ovim Pravilnikom, kao i za štetu koju prouzrokuje namerno ili iz krajnje nepažnje.

1.3. Obaveze Škole

Član 4.

Škola je dužna da zaposlenom za obavljeni rad isplati platu u skladu sa Zakonom i Ugovorom o radu, da zaposlenom obezbedi uslove rada u skladu sa Zakonom i drugim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, da zaposlenom pruži potpuna, blagovremena i tačna obaveštenja o uslovima rada, organizaciji rada i pravima i obavezama koje proizilaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti zdravlju na radu, da zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih Ugovorom o radu i Rešenjem o strukturi 40-časovne radne nedelje, zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim Zakonom, utvrdi način stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih, u skladu sa prioritetima i programima nadležnog ministarstva i sredstvima obezbeđenim u budžetu jedinice lokalne samouprave.

1.4.- Obaveze Škole i zaposlenog

Član 5.

Škola i zaposleni su dužni da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih Zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim Pravilnikom.

O pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Školi utvrđenim ovim pravilnikom odlučuje direktor Škole, a o pravima i obavezama direktora Škole odlučuje Školski odbor, ako zakonom nije drukčije utvrđeno.

 

 

 

  1. Zasnivanje radnog odnosa

3.1 Preuzimanje zaposlenih

Član 6.

Pre početka školske godine, a najkasnije do 15. avgusta, direktor Škole dostavlja listu zaposlenih za čijim je radom u potpunosti ili delimično prestala potreba u tekućoj školskoj godini kao i u prethodnom periodu i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom, kao i listu slobodnih radnih mesta, koja treba da bude potpisana od strane ovlašćenih predstavnika reprezentativnih sindikata Škole. Ukoliko lista nije potpisana od strane ovlašćenih predstavnika sindikata, direktor je dužan da na listi navede razloge zbog kojih to nije učinjeno.

Pre početka školske godine, načelnici školskih uprava, predstavnici direktora i predstavnici reprezentativnih sindikata zajednički utvrđuju listu iz stava 1. ovog člana.

Preuzimanje zaposlenih se može vršiti iz druge Škole posle 15. avgusta.

Zaposleni može biti preuzet iz druge Škole na neodređeno vreme najviše u procentu u kojem je zasnovao radni odnos.

Zaposleni koji se preuzima mora da ispunjava uslove za poslove za koje se preuzima.

Član 7.

Preuzimanje se vrši sledećim redosledom:

  1. Sa liste zaposlenih za čijim je radom delimično ili u potpunosti prestala potreba zaposleni se može preuzeti samo za procenat za koji mu je smanjeno radno angažovanje u odnosu na procenat sa kojim je zasnovao radni odnos;
  2. Zaposleni koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom u Školi;
  3. Zaposleni koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom u Školi na teritoriju nadležne školske uprave;
  4. Zaposleni koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom iz drugih školskih uprava uz saglasnost školskih uprava.

Član 8.

Direktor je dužan da obavesti reprezentativni sindikat u Školi o izvršenom prijemu u radni odnos u roku od pet dana.

2.2 Prijem u radni odnos na osnovu konkursa

Član 9.

Izbor i prijem lica u radni odnos, na osnovu konkursa, vrši direktor, pod uslovom da se prethodno preuzimanjem nije mogao zasnovati radni odnos sa licem koje je evidentirano u smislu člana 6. i 7. ovog Pravilnika, a ispunjava uslove utvrđene aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Školska uprava redovno ažurira liste iz člana 6. stav 1. tokom godine, na osnovu podataka koje dostavljaju direktori ustanova.

Član 10.

Zaposleni koji na lični zahtev prekine radni odnos u određenoj ustanovi ne prijavljuje se na listu zaposlenih iz stava 1. ovoga člana.

Pre raspisivanja konkursa za prijem u radni odnos, poslodavac je u obavezi da pribavi mišljenje reprezentativnih sindikata ustanove o ispunjenosti uslova iz st. 1. i 2. ovog člana. U slučaju da postoji nesaglasnost, nadležna je školska uprava i nadležna inspekcija.

Rok za davanje mišljenja je petnaest dana od dana prijema zahteva.

Član 11.

Direktor Škole raspisuje konkurs za izbor nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i nenastavnog osoblja i vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos.

U postupku odlučivanja o izboru nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika direktor vrši uži izbor kandidata koje upućuje na prethodnu psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima u roku od osam dana od dana isteka roka za podnošenje prijava. Psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka.

Direktor donosi odluku o izboru nastavnika,vaspitača i stručnog saradnika u roku od osam dana od dana dobijanja rezultata psihološke procene iz prethodnog stava ovog člana.

Odluku o izboru drugih zaposlenih u školi, direktor donosi u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava na konkurs.

Kandidat nezadovoljan odlukom o izabranom kandidatu može da podnese prigovor Školskom odboru, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.

Ako po konkursu nije izabran nijedan kandidat, raspisuje se novi konkurs.

Ako Školski odbor u utvrđenom roku ne odluči o prigovoru ili ako je kandidat nezadovoljan drugostepenom odlukom, može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana.

Uslovi za prijem u radni odnos nastavnika

Član 12.

Poslove nastavnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (u daljem tekstu: licenca).

Bez licence poslove nastavnika i stručnog saradnika može da obavlja:

1) pripravnik;

2) lice koje ispunjava uslove za nastavnika, sa radnim stažom stečenim van Škole, pod uslovima i na način utvrđenim za pripravnike;

3) lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog.

Lice iz stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana može da obavlja poslove nastavnika bez licence najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u Školi, a lice iz tačke 3) do prestanka radnog odnosa na određeno vreme.

Uslovi za obavljanje poslova direktora Škole

Član 13.

Direktor Škole može da bude lice koje ispunjava uslove propisane odredbama Pravilnika o bližim uslovima za izbor direktora ustanova obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 108/2015) i članom 13. ovog Pravilnika.

Svi uslovi za izbor direktora

Član 14.

Za direktora osnovne škole – može da bude izabrano lice:

1) koje ima odgovarajuće obrazovanje;

2) koje ima odgovarajuće radno iskustvo na poslovima obrazovanja i vaspitanja;

3) koje ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima;

4) koje nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo ili privredni prestup utvrđen Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;

5) za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;

6) koje ima državljanstvo Republike Srbije;

7) koje zna jezik na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad;

8) koje ima dozvolu za rad, obuku i položen ispit za direktora.

Obrazovanje i radno iskustvo za direktora osnovne škole

Član 15.

Kandidat za direktora osnovne škole ima odgovarajuće obrazovanje i radno iskustvo ako je stekao visoko obrazovanje za nastavnika te vrste škole i područja rada, za pedagoga i psihologa, na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) po propisu koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005. godine, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine i ima najmanje pet godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja.

Izuzetno, ako se na konkurs za direktora osnovne škole ne prijavi ni jedan kandidat sa odgovarajućim obrazovanjem, za direktora osnovne škole može se izabrati i lice koje ima visoko obrazovanje za nastavnika te vrste škole na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem i ima najmanje deset godina rada u ustanovi na poslovima vaspitanja i obrazovanja nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja.

Stečeno stručno i naučno zvanje

Član 16.

Prednost za izbor direktora osnovne škole ima kandidat koji je stekao neko od zvanja prema propisima iz oblasti obrazovanja.

Psihička, fizička i zdravstvena sposobnost

Član 17.

Kandidat za direktora osnovne škole mora da ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima.

Sposobnost iz stava 1. ovog člana dokazuje se lekarskim uverenjem koje izdaje nadležna zdravstvena ustanova.

Uslovi koji se odnose na raniju osuđivanost i ponašanje

Član 18.

Kandidat za direktora osnovne škol ne može da bude lice za koje je u postupku i na način propisan zakonom utvrđeno diskriminatorno ponašanje.

Kandidat za direktora osnovne škole ne može da bude lice koje je pravnosnažno osuđeno za privredni prestup u vršenju ranije dužnosti.

Kandidat za direktora osnovne škole ne može da bude lice koje je osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca.

Kandidat za direktora osnovne škole ne može da bude lice koje je osuđivano pravnosnažnom presudom za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrnavljenje, za krivično delo primanje mita ili davanje mita i druga krivična dela protiv službene dužnosti, za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom – bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju.

Kandidat za direktora osnovne škole  ne može da ostvari prednost prilikom izbora ako je u toku izbora utvrđeno da je protiv njega pokrenut krivični postupak donošenjem naredbe o sprovođenju istrage, potvrđivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga ili donošenjem rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga – za krivična dela iz stava 4. ovog člana.

 

Član 19.

Dužnost direktora Škole može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad, obuku i položen ispit za direktora škole i najmanje pet godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja.

Izuzetno, dužnost direktora škole može da obavlja lice koje ima odgovarajuće obrazovanje iz člana 8. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za nastavnika te vrste škole, dozvolu za rad, obuku i položen ispit za direktora ustanove i najmanje deset godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja, ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa odgovarajućim obrazovanjem iz člana 8. stav 2. Zakona. Na ponovljenom konkursu kandidati koji imaju odgovarajuće obrazovanje iz člana 8. st. 2. i 3. ovog zakona, ravnopravni su.

Ispit za direktora škole može da polaže i lice koje ispunjava uslove za direktora škole i koje ima i dokaz o pohađanom propisanom programu obuke.

Lice koje položi ispit za direktora stiče dozvolu za rad direktora (u daljem tekstu: licenca za direktora).

Izabrani direktor koji nema položen ispit za direktora, dužan je da ga položi u roku od godinu dana od dana stupanja na dužnost.

Direktoru koji ne položi ispit za direktora u roku od godinu dana od dana stupanja na dužnost, prestaje dužnost direktora.

Licenca za direktora oduzima se direktoru koji je osuđen pravnosnažnom presudom za krivično delo ili privredni prestup u vršenju dužnosti.

Direktor Škole bira se na period od četiri godine.

Mandat direktora teče od dana stupanja na dužnost.

Direktoru Škole miruje radni odnos za vreme prvog izbornog perioda na radnom mestu sa koga je izabran.

Direktoru Škole prestaje radni odnos ako se u toku trajanja mandata utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana ili odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev Školskog odbora.

O pravima, obavezama i odgovornostima direktora odlučuje Školski odbor.

Uslovi za obavljanje poslova sekretara Škole

Član 20.

Poslove sekretara može da obavlja diplomirani pravnik – master ili diplomirani pravnik koji je stekao visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, sa položenim stručnim ispitom za sekretara.

Sekretar je dužan da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa položi stručni ispit za sekretara.

Sekretaru koji ne položi stručni ispit u roku iz stava 4. ovog člana prestaje radni odnos.

Sekretar koji ima položen pravosudni ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ili državni stručni ispit ne polaže stručni ispit za sekretara.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, za sekretara osnovne škole može da bude izabrano i drugo lice, ukoliko se i na ponovljeni konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa odgovarajućim obrazovanjem, najduže dve godine.

Uslovi za obavljanje poslova drugog nenastavnog osoblja Škole

Član 21.

Uslovi za obavljanje poslova drugog nenastavnog osoblja Škole regulisani su Pravilnikom o sistematizaciji poslova i zadataka Škole.

2.3 Ugovor o radu

Član 22.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Ugovor o radu zaključuju zaposleni i Škola.

Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i Škola.

Ugovor o radu zaključuje se u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava Škola.

Ugovor o radu u ime i za račun Škole zaključuje direktor Škole, ili lice koje on ovlasti.

Član 23.

Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.

Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.

Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku.

Ako Škola sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Član 24.

Ugovor o radu sadrži:

1) naziv i sedište Škole;

2) lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;

3) vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu;

4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;

5) mesto rada;

6) vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);

7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;

8) dan početka rada;

9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);

10) novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu;

11) elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;

12) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;

13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente iz stava 1. tač. 11-13) ovog člana ako su oni utvrđeni Pravilnikom o radu ili drugim aktom Škole u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.

Škola je dužna da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim Pravilnikom, ili njihovu kopiju, drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji Škole, ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice radi.

Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i ovog Pravilnika.

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu.

2.4 Ugovor o pravima i obavezama direktora Škole

Član 25.

Direktor Škole može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja.

Međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju se ugovorom.

Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4 ovog člana ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.

Ugovor iz st. 2. i 4. ovog člana sa direktorom zaključuje u Škole predsednik Školskog odbora.

2.5. Stupanje na rad

Član 26.

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.

Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga, ili ako se direktor i zaposleni drukčije dogovore.

Ukoliko kandidat koji je izabran odlukom direktora Škole ne stupi na rad i odustane od zaposlenja, direktor može odlučiti da izabere drugog kandidata sa liste prijavljenih kandidata koji ispunjavaju uslove radnog mesta.

2.6. Probni rad

Član 27.

Probni rad može da ugovori Škola sa nastavnikom, vaspitačem i stručnim saradnikom koji ima licencu i koji se prima u radni odnos na neodređeno vreme.

Izuzetno od stava 1. ovog člana probni rad može da se ugovori i u slučaju prijema u radni odnos na određeno vreme duže od godinu dana.

Probni rad određuje se ugovorom o radu i može da traje najduže šest meseci.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je za vreme probnog rada pokazao da svojim kompetencijama može uspešno da radi na postizanju propisanih principa, ciljeva i standarda postignuća, nastavlja sa radom u istom radno-pravnom svojstvu, a ako se na osnovu ocene direktora, a po pribavljenom mišljenju pedagoškog kolegijuma, utvrdi da to nije pokazao, prestaje mu radni odnos. Radni odnos prestaje danom isteka roka određenog ugovorom o radu, bez prava na otpremninu.

Škola ili zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu i pre isteka vremena za koje je ugovoren probni rad, sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana,uz obavezu Škole sa obrazloži otkaz ugovora o radu.

2.7. Ugovor o izvođenju nastave

Član 28.

Direktor Škole može da zaključi ugovor o izvođenju nastave ili za polaganje ispita, za najviše 30 odsto od punog radnog vremena sa licem zaposlenim u drugoj školi ili kod drugog poslodavca, odnosno koji samostalno obavlja delatnost.

Direktor Škole pre zaključenja ugovora o izvođenju nastave pribavlja saglasnost druge škole, odnosno poslodavca.

Lice angažovano po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana ne stiče svojstvo zaposlenog u Školi, a pravo na naknadu za obavljeni rad stiče na osnovu izveštaja o održanim časovima nastave, ispitima i drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada.

Lice iz stava 1. ovog člana učestvuje u radu stručnih organa Škole bez prava odlučivanja, osim u radu odeljenjskog veća.

2.8.- Stručno osposobljavanje i usavršavanje

Član 29.

Zaposleni ima pravo i obavezu da se, u toku radnog odnosa, stalno stručno osposobljava i usavršava i da na osnovu stručnog usavršavanja unapređuje svoj rad.

Škola je obavezna da utvrdi način stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih, u skladu sa prioritetima i programima nadležnog ministarstva i sredstvima obezbeđenim u budžetu jedinice lokalne samouprave.

Plan stručnog usavršavanja u skladu sa prioritetima Škole radi ostvarivanja ciljeva obrazovanja i standarda postignuća i prioritetima Ministarstva, donosi Školski odbor.

Ukoliko Škola ne obezbedi upućivanje zaposlenog na stručno osposobljavanje i usavršavanje, zaposleni ne može snositi posledice po ovom osnovu.

  1. Pripravnici

3.1. Pripravnici koji nisu nastavnici

Član 30.

Škola može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu školsku spremu, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom i Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u Školi.

Za vreme pripravničkog staža pripravnik se osposobljava za vršenje određenih poslova kroz praktičan rad po programu koji je utvrđen aktom Škole.

Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava po osnovu radnog odnosa u skladu sa zakonom.

Član 31.

Da bi neko lice bilo primljeno u radni odnos u svojstvu pripravnika,

potrebno je:

1) da ima srednju, višu ili visoku školsku spremu;

2) da ispunjava sve uslove za zasnivanje radnog odnosa;

3) da nije bilo u radnom odnosu ili da je u drugom organu, organizaciji ili zajednici provelo na radu kraće vreme od vremena utvrđenog za pripravnički staž pripravnika s tim stepenom stručne spreme;

4) da direktor raspiše konkurs za prijem lica u svojstvu pripravnika i da po sprovedenom postupku donese odluku o izboru i rešenje o prijemu u radni odnos pripravnika.

Član 32.

Pripravnik se prima u radni odnos na određeno vreme.

Pripravnički staž za pripravnike sa srednjom stručnom spremom traje tri meseca, a za one sa višom i visokom školskom spremom – 6 meseci.

Direktor Škole može licu koje, u trenutku prijema u svojstvu pripravnika, ima radni staž kraći od vremena pripravničkog staža utvrđenog za pripravnike sa tim stepenom školske spreme, da prizna taj staž kao deo pripravničkog staža ukoliko je lice radilo na istim ili srodnim poslovima.

Kada završi pripravnički staž, pripravnik je dužan da u roku od šest meseci položi pripravnički ispit. Ukoliko pripravnik ispit položi u tom roku, biće raspoređen na odgovarajuće radno mesto ako u Školi za to postoje uslovi. Ukoliko pripravnik u propisanom roku ne položi ispit, prestaje mu radni odnos.

Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u Školi se utvrđuje broj pripravnika, u skladu sa zakonom.

Član 33.

Sekretar Škole se uvodi u posao i osposobljava za samostalan rad savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za sekretara. Sekretaru – pripravniku direktor određuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi školska uprava.

3.2. Nastavnik i stručni saradnik – pripravnik

Član 34.

Pripravnički staž za nastavnike-pripravnike traje šest meseci.

Direktor Škole može licu koje, u trenutku prijema u svojstvu pripravnika ima radni staž kraći od vremena pripravničkog staža utvrđenog za pripravnike, da prizna taj staž kao deo pripravničkog staža ukoliko je lice radilo na istim ili srodnim poslovima.

Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u Školi se utvrđuje broj pripravnika, u skladu sa zakonom.

Član 35.

Da bi neko lice bilo primljeno u radni odnos u Školi u svojstvu pripravnika, treba da se ispune sledeći uslovi:

1) da se radi o licu koje ispunjava sve propisane uslove za prijem u radni odnos;

2) da se radi o licu koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u ustanovi i osposobljava se za samostalan obrazovni- vaspitni, odnosno stručni rad savladavanjem programa za uvođenje u rad nastavnika i polaganjem ispita za licencu, koje propisuje Ministar prosvete;

3) da direktor Škole raspiše konkurs za prijem pripravnika i da po sprovedenom postupku donese odluku o izboru i rešenje o prijemu u radni odnos pripravnika.

Član 36.

Pripravnik se prima u radni odnos na određeno vreme.

Ukoliko dođe do dužeg opravdanog odsustva sa rada, zbog duže bolesti ili porodiljskog, odnosno odsustva radi nege deteta, za dužinu odsustva se produžava trajanje pripravničkog staža.

Pripravnik, u smislu ovog Pravilnika, jeste lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u Školi, na određeno ili neodređeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni rad nastavnika savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu.

Pripravnički staž traje najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u posao nastavnika, Škola pripravniku određuje mentora.

Prva tri meseca pripravničkog staža nastavnik-pripravnik radi pod neposrednim nadzorom nastavnika koji ima licencu i koje mu određuje mentor. Nastavnik-pripravnik za vreme prva tri meseca ne ocenjuje učenike.

Izuzetno, ako Škola nema mentora, odnosno odgovarajućeg nastavnika sa licencom, angažovaće nastavnika sa licencom iz druge škole na osnovu ugovora o dopunskom radu, u skladu sa zakonom.

Pripravnik koji savlada program uvođenja u posao nastavnika ima pravo na polaganje ispita za licencu posle navršenih godinu dana rada.

Pripravniku u radnom odnosu na neodređeno vreme, koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu – prestaje radni odnos.

Pripravniku u radnom odnosu na određeno vreme svojstvo pripravnika prestaje nakon položenog ispita za licencu, a radni odnos istekom vremena na koje je primljen u radni odnos.

3.3. Pripravnik- stažista

Član 37.

Poslove nastavnika i stručnog saradnik može da obavlja i pripravnik-stažista.

Pripravnik-stažista savladava program za uvođenje u posao i polaganje ispita za licencu pod neposrednim nadzorom nastavnika koji ima licencu.

Škola i pripravnik-stažista zaključuju ugovor o stažiranju u trajanju od najmanje godinu, a najduže dve godine.

Ugovorom iz stava 3. ovog člana ne zasniva se radni odnos.

Pripravnik-stažista ima pravo da učestvuje u radu stručnih organa bez prava odlučivanja i nema pravo da ocenjuje učenike u Školi.

Na ostvarivanje prava iz stava 3. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog Pravilnika koje se odnose na pripravnike.

  1. Radno vreme

4.1. Puno radno vreme

Član 38.

Puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova nedeljno.

Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku na početku školske godine izdaje se rešenje o godišnjem i nedeljnom zaduženju fonda časova.

4.2. Nepuno radno vreme

Član 39.

Nepuno radno vreme jeste radno vreme koje je kraće od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom.

Aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđuju se poslovi na kojima se obavlja rad sa nepunim radnim vremenom.

4.3. Prekovremeni rad

Član 40.

Na zahtev Škole, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom i ovim Pravilnikom, i to u slučaju:

1) više sile,

2) prijema i obrade dokumenata i podataka za prijemni ispit,

3) obavljanja završnog i prijemnog ispita,

4) zamene privremeno odsutnog zaposlenog do pet radnih dana u mesecu,

5) izvršavanja drugih poslova – kada je neophodno da se u određenom roku završi posao.

Direktor Škole je dužan da zaposlenom, pre početka obavljanja prekovremenog rada, izda rešenje o razlozima i trajanju prekovremenog rada i nalog za isplatu uvećane plate u skladu sa zakonom.

4.4. Skraćeno radno vreme

Član 41.

U Školi se mogu predvideti poslovi koje zaposleni može da obavlja sa skraćenim radnim vremenom zbog teških, napornih i po zdravlje štenih uslova rada u skladu sa Zakonom, a ukoliko bi bili utvrđeni, zaposleni koji radi skraćeno radno vreme imao bi sva prava kao da radi puno radno vreme.

4.4. Raspored radnog vremena

Član 42.

Godišnjim planom rada Škole utvrđuje se raspored radnog vremena zaposlenih u toku tekuće školske godine.

 

 

 

 

 

  1. Odmori

5.1. Odmor u toku dnevnog rada

Član 42.

Odmor u toku dnevnog rada traje 30 minuta za puno radno vreme i, po pravilu, ne može se koristiti u prva dva sata nakon početka, niti u poslednja dva sata pre završetka radnog vremena, odnosno za nastavnike tokom neposrednog obrazovno-vaspitnog rada.

Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.

Raspored korišćenja odmora u toku dnevnog rada utvrđuje direktor Škole.

Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno i pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.

5.2. Godišnji odmor

Član 43.

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom i Ugovorom o radu.

Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa u Školi.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora dostavlja se zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.

Član 44.

Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa zakonom i ovim Pravilnikom.

Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30 juna naredne godine.

Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa Školom sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.

Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30 juna naredne godine.

Član 45.

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 43. ovog Pravilnika (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Član 46.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:

  1. doprinosa na radu:

1) za ostvarene izuzetne rezultate – 4 radna dana

(da ostvaruje izuzetan neposredni kontakt sa učenicima, drugim zaposlenim i roditeljima učenika; pruža pomoć drugim zaposlenima; ima povećan obim posla i izvršava ih pre postavljenih rokova; da njegovi učenici postižu izuzetne rezultate u učenju i na takmičenjima osvajaju nagrade, pohvale i zahvalnice i da radi u različitim komisijama Škole)

2) za vrlo uspešne rezultate – 3 radna dana

(da poštuje učenike, druge zaposlene i roditelje učenika; ispunjava postavljene rokove za dodeljene poslove, kreativan je u radu i koristi sva savremena sredstva za rad)

3) za uspešne rezultate – 2 radna dana;

(savesno zalaganje i obavljanje poslova, da poštuje učenike, druge zaposlene i roditelje učenika; da koristi sva savremena sredstva za rad)

  1. uslova rada:

1) rad sa skraćenim radnim vremenom – 3 radna dana,

2) redovan rad subotom, nedeljom i rad noću – 2 radna dana,

3) rad u dve i više ustanova – 2 radna dana;

4) otežani uslovi rada, u skladu sa opštim aktom ustanove – 2 radna dana;

  1. radnog iskustva:

1) od 5 do 10 godina rada – 2 radna dana,

2) od 10 do 20 godina rada – 3 radna dana,

3) od 20 do 30 godina rada – 4 radna dana,

4) preko 30 godina rada – 5 radnih dana;

  1. obrazovanja i osposobljenosti za rad:

1) za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, počev od 10. septembra 2005. godine i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine – 4 radna dana,

2) za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine, više obrazovanje i specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja – 3 radna dana,

3) za srednje obrazovanje u trajanju od četiri godine – 2 radna dana,

4) za osnovno obrazovanje, osposobljenost za rad u trajanju od jedne godine, obrazovanje za rad u trajanju od dve godine ili srednje obrazovanje u trajanju od tri godine – 1 radni dan;

  1. socijalnih uslova:

1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom – 2 radna dana,

2) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju za svako naredno maloletno dete po 1 radni dan,

3) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa detetom koje ima poteškoće u razvoju – 3 radna dana,

4) invalidu – 3 radna dana.

Ocenu uspešnosti rezultata na radu daje komisija koju formira direktor Škole (direktor Škole).

Član 47.

Raspored korišćenja godišnjeg odmora nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika utvrđuje se godišnjim planom rada Škole, a za ostale zaposlene, u zavisnosti od potrebe posla, planom korišćenja godišnjih odmora.

Direktor Škole može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla, ali ne i njegovo ukupno trajanje, s tim da je obavezan o tome pismeno obavestiti zaposlenog najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora i da mu izda novo rešenje čim se steknu uslovi za njegovo korišćenje.

Zaposleni u Školi, po pravilu, koristi godišnji odmor za vreme školskog raspusta.

U opravdanim slučajevima zaposleni može da godišnji odmor koristi van vremena iz stava 4 ovog člana: korišćenje dela godišnjeg odmora neiskorišćenog u prethodnoj godini zbog porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili odsustva radi posebne nege deteta, korišćenja godišnjeg odmora u slučaju prestanka radnog odnosa na određeno vreme u toku školske godine.

U slučaju prestanka radnog odnosa, direktor Škole je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u proteklih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Naknada iz prethodnog stava ovog člana ima karakter naknade štete.

 

 

5.3. Plaćeno odsustvo

Član 48.

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju: sklapanja braka, porođaja supruge i teže bolesti člana uže porodice, a za odsustvo po sledećim osnovama zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo za:

1)sklapanje braka  – 7 radna dana,

2)sklapanja braka deteta – 3 radna dana,

3) porođaja člana uže porodice – 5 radnih dana,

4) usvajanja deteta – 5 radnih dana,

5)teže bolesti člana uže porodice – 7 radnih dana,

6) selidbe u isto mesto stanovanja – 2 uzastopna radna dana,

7) selidbe u drugo mesto stanovanja – 3 radna dana,

8) elementarne nepogode – 5 radnih dana,

9) učestvovanja u kulturnim i sportskim priredbama do 2 radna dana,

10) korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti do 5 radnih dana,

11) učestvovanja na sindikalnim susretima, seminarima, obrazovanju za sindikalne aktivnosti i dr. do 7 radnih dana,

12) stručnog usavršavanja do 5 radnih dana,

13) polaganja ispita za licencu do 5 dana,

14) završavanje studija drugog i trećeg stepena u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14) do 5 dana.

Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo:

1) zbog smrti člana uže porodice – 5 radnih dana.

Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

2) dva uzastupna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.

Zaposleni može da ostvaruje pravo na plaćeno odsustvo samo u momentu kada nastupi slučaju po osnovu koga ostvaruje to pravo.

5.4. Neplaćeno odsustvo

Član 49.

Škola je dužna da zaposlenom omogući pravo na neplaćeno odsustvo u slučaju:

1) doškolovavanja – od 30 dana do tri godine,

2) završavanje studija drugog i trećeg stepena u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14) do 6 meseci,

3) učešća u naučnoistraživačkom projektu – do okončanja projekta,

4) posete članovima uže porodice u inostranstvu – do tri meseca, u periodu od tri godine,

5) lečenje člana uže porodice,

6) u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom Škole.

Ne može se smatrati doškolovavanjem sticanje iskustva radom kod drugog poslodavca.

Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

Zaposlenom koji koristi neplaćeno odsustvo miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.

Direktor Škole može, na zahtev zaposlenog, da mu omogući korišćenje neplaćenog odsustva u trajanju ne dužem od 30 dana, ukoliko to ne remeti proces rada, i u slučajevima:

– bolesti člana uže porodice;

– izvršenja posla koji mora lično obaviti iz opravdanih i neodložnih razloga;

– banjskog lečenja koje se ne vrši po nalogu lekara;

– posete članu uže porodice na radu u inostranstvu.

Direktor Škole može zaposlenom omogućiti neplaćeno odsustvo iz stava 4. ovog člana, vodeći računa o opravdanosti zahteva, kao i o potrebama procesa rada Škole, koji ne smeju biti ugroženi odobravanjem traženog odsustva kako za nastavno, tako i za nenastavno osoblje.

  1. Zaštita zaposlenih

6.1. Opšta zaštita

Član 50.

Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i Pravilnikom o zdravlju i bezbednosti na radu Škole.

Zaposleni je dužan da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.

Zaposleni je dužan da obavesti Školu o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.

Član 51.

Zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.

Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.

Član 52.

Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja može da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrđenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom.

6.2. Zaštita ličnih podataka

Član 53.

Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrže lične podatke koji se čuvaju u Školi i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog značaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netačnih podataka.

Lični podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom, ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom.

Lične podatke zaposlenih može da prikuplja, obrađuje, koristi i dostavlja trećim licima samo zaposleni ovlašćen od strane direktora.

6.3. Zaštita materinstva

Član 54.

Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti direktora Škole.

Član 55.

Poslodavac je dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova.

Pauza ili skraćeno radno vreme iz stava 1. ovog člana računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad.

6.4. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta

Član 56.

Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.

Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.

Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.

Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Član 57.

Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.

Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.

Zaposlena žena iz st. 1. i 2. ovog člana, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz člana 51. stav 2. ovog Pravilnika.

Otac deteta iz st. 1. i 2. ovog člana može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučajevima i pod uslovima utvrđenim u članu 51. stav 5. ovog Pravilnika, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u dužini utvrđenoj u stavu 3. ovog člana.

Član 58.

Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju utvrđenom u članu 51. stav 3. ovog Pravilnika ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.

 

 

6.5. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe

Član 59.

Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.

Pravo u smislu stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu mišljenja nadležnog organa za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa zakonom.

Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, ovim Pravilnikom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena – naknadu zarade u skladu sa zakonom.

Član 60.

Hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina života ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina života deteta.

Ako je smeštaj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu nastupio pre navršena tri meseca života deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci života deteta.

Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ima i lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju, upućeno dete na prilagođavanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja – i jedan od usvojilaca.

Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, lice koje koristi pravo iz st. 1-3. ovog člana ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.

Član 61.

Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa nepunim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog člana ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

 

Član 62.

Prava iz člana 61. ovog Pravilnika ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna nega.

Član 63.

Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života.

Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom Škole i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

6.6. Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad

Član 64.

Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi Školi potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.

U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.

Ako zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Ako direktor Škole posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.

6.7. Zaštita pojedinačnih prava

Član 65.

Zaposleni ima pravo prigovora Školskom odboru na svako rešenje direktora o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, a Školski odbor je u obavezi da u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluči po prigovoru.

Školski odbor prigovor koji je neblagovremen, nedopušten ili dostavljen od strane neovlašćenog lica odbacuje zaključkom.

Školski odbor rešenjem odbija prigovor kada utvrdi da je postupak donošenja rešenja pravilno sproveden i da je rešenje na zakonu zasnovano, a prigovor neosnovan.

Školski odbor će rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet direktoru na ponovni postupak kada utvrdi:

– da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene,

– da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari ili

– da je izreka pobijanog rešenja nejasna ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem.

Protiv novog rešenja direktora zaposleni ima pravo na prigovor.

Ako Školski odbor ne odluči po prigovoru ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donošenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke.

  1. Zarada, naknada zarade i druga primanja

7.1. Zarada

Član 66.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju u Školi.

Zaposlenom se zarada isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, u skladu sa zakonom i važećom Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama.

Zarada zaposlenih se utvrđuje na osnovu osnovice za obračun zarade, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodatka na zaradu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno osiguranje iz zarade, u skladu sa zakonom, iz sredstava budžeta Republike Srbije.

Član 67.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade.

Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.

Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.

Član 68.

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;

2) za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;

3) za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;

4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad) – najmanje 0,4% od osnovice.

Član 69.

Pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80% osnovne zarade za poslove za koje je zaključio ugovor o radu, kao i na naknadu troškova i druga primanja, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Član 70.

Zarada se isplaćuje u dva dela, i to:

1) prvi deo do petog u narednom mesecu,

2) drugi deo do 20. u narednom mesecu.

Škola je dužna da zaposlenom, prilikom svake isplate plate i naknada plate, dostavi obračun.

7.2. Naknada zarade

Član 71.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.

Škola ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade iz stava 1. ovog člana u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 72.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:

1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;

2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

 

 

Član 73.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini koja se obračunava i isplaćuje za vreme provedeno na godišnjem odmoru, plaćenom odsustvu i državnom prazniku, u skladu sa zakonom i posebnim kolektivnim ugovorom.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade i u slučaju stručnog usavršavanja, prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa udruženja i sindikata, u svojstvu člana, u skladu sa zakonom i posebnim kolektivnim ugovorom.

7.3. Naknada troškova

Član 74.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju (gradski, prigradski, međugradski), koja mora biti isplaćena do petog u mesecu za prethodni mesec, ukoliko nije obezbedio sopstveni prevoz. Ukoliko je peronska karta uslov korišćenja prevoza, smatra se da je ista sastavni deo troškova prevoza. Na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi mesečnu kartu za dolazak i odlazak sa rada, ukoliko nije obezbedio sopstveni prevoz.

2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;

3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;

4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;

5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način;

6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Visina troškova iz stava 1. tačka 5) ovog člana mora biti izražena u novcu.

Promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zaključenja ugovora o radu, ne može da utiče na uvećanje troškova prevoza koje je Škola dužna da naknadi zaposlenom u trenutku zaključenja ugovora o radu, bez saglasnosti Škole.

7.4. Druga primanja

Član 75.

Škola je dužna da isplati, u skladu sa opštim aktom:

1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;

2) zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;

3) zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Škola može deci zaposlenog starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Pod prosečnom zaradom iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.

Članovima uže porodice, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.

Solidarna pomoć

Član 76.

Škola je dužna da zaposlenom, po osnovu solidarnosti, isplati pomoć u slučaju:

1) smrti bračnog druga ili deteta – u visini troškova sahrane prema priloženim računima do neoporezivog iznosa,

2) nastanka trajne teške invalidnosti – u visini dve prosečne plate,

3) bolovanja dužeg od tri meseca u kontinuitetu – u visini jedne prosečne plate jednom u kalendarskoj godini,

4) u slučaju nabavke medicinskih pomagala ili lekova koja su definisana pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava osiguranja – u visini jedne prosečne plate.

U slučaju smrti zaposlenog, porodica ima pravo na naknadu troškova sahrane prema priloženim računima, do neoporezivog iznosa, samo kod jednog poslodavca.

Naknada štete

Član 77.

Škola je dužna da zaposlenom naknadi štetu zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, u skladu sa zakonom.

Jubilarna nagrada

Član 78.

Škola je dužna da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu.

Jubilarna nagrada isplaćuje se zaposlenom u godini kada navrši 10, 20, 30 ili 35 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.

Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. rođenje trećeg deteta, sportski staž, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaćivao doprinose i sl.), kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.

Visina jubilarne nagrade iznosi:

1) pola prosečne plate – za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,

2) jednu prosečnu platu – za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,

3) jednu i po prosečnu platu – za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,

4) dve prosečne plate – za 35 godina rada provedenih u radnom odnosu.

Član 79.

Zaposleni ima pravo na uvećanu platu, u skladu sa zakonom i posebnim kolektivnim ugovorom.

U slučaju zamene odsutnog nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, plata se uvećava po času, a vrednost časa se utvrđuje tako što se ukupna plata zaposlenog podeli sa mesečnim brojem časova u redovnoj nastavi.

Direktor Škole može da, iz sopstvenih prihoda, ukoliko ih Škola ostvari i ukoliko nema drugih prioriteta vezanih za nabavku sredstava za tekuće održavanje Škole, obezbedi novčana sredstva za nagrađivanje zaposlenih, po kriterijumima koje će u slučaju potrebe utvrditi Školski odbor.

Novčana nagrada za osvojeno mesto na takmičenjima može se isplatiti zaposlenom samo za jedno osvojeno mesto na takmičenjima.

Direktor Škole je u obavezi da u svakom obračunskom periodu utvrđuje prihode i rashode i razmatra mogućnost raspodele sredstava i uvećanje zarade zaposlenom po ovom osnovu i o tome obaveštava sindikat. Tročlana komisija sindikata Škole vodi pismenu evidenciju o podacima relevantnim za nagrađivanje zaposlenih i o tome kvartalno obaveštava direktora.

  1. Prestanak potrebe za radom zaposlenih

8.1. Kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, sa punim ili nepunim radnim vremenom

Član 80.

Kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, sa punim ili nepunim radnim vremenom, vrednuju se u bodovima, i to:

  1. rad ostvaren u radnom odnosu:

1) za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu – 1 bod,

2) za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu u ustanovama obrazovanja – 1 bod.

Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. rođenje trećeg deteta, sportski staž, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaćivao doprinose i sl.), kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.

Zaposlenom se računa cela godina provedena na radu u radnom odnosu bez obzira na to da li je radio sa punim ili nepunim radnim vremenom.

  1. obrazovanje:

1) za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, počev od 10. septembra 2005. godine i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine – 20 bodova,

2) za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno osnovne strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem – 15 bodova,

3) za specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja – 13 bodova,

4) za srednje obrazovanje u trajanju od 4 godine – 12 bodova,

5) za srednje obrazovanje u trajanju od 3 godine – 10 bodova,

6) za osnovno obrazovanje i osposobljenost za rad u trajanju od jedne ili dve godine – 5 bodova.

Bodovanje se vrši prema stečenom odgovarajućem obrazovanju.

  1. takmičenja:

1) broj bodova za opštinsko takmičenje i smotru:

za osvojeno prvo mesto – 2 boda,

za osvojeno drugo mesto – 1,5 bod,

za osvojeno treće mesto – 1 bod;

2) broj bodova za okružno/regionalno, odnosno gradsko takmičenje i smotru:

za osvojeno prvo mesto – 4 boda,

za osvojeno drugo mesto – 3 boda,

za osvojeno treće mesto – 2 boda;

3) broj bodova za republičko takmičenje i smotru:

za osvojeno prvo mesto – 8 bodova,

za osvojeno drugo mesto – 6 bodova,

za osvojeno treće mesto – 4 boda;

4) broj bodova za međunarodno takmičenje:

za osvojeno prvo mesto – 15 bodova,

za osvojeno drugo mesto – 12 bodova,

za osvojeno treće mesto – 10 bodova.

Po osnovu takmičenja boduje se nastavnik koji je učenika pripremao za takmičenje i koji je ostvario relevantne rezultate.

Prilikom bodovanja zaposlenih u obzir se uzima rezultat postignut na takmičenjima i smotrama koji su organizovani u skladu sa stručnim uputstvom ministarstva o organizovanju takmičenja i smotri učenika i koju su utvrđeni navedenim kalendarom.

Vrednuje se samo jedan rezultat ostvaren u najvišem rangu takmičenja i smotri. Bodovanje po ostvarenim rezultatima na takmičenju i smotri vrši se ukoliko u toj kategoriji zaposleni imaju mogućnost učešća u takmičenju. Prilikom bodovanja vrednuju se rezultati ostvareni u toku celokupnog rada ostvarenog u obrazovanju.

  1. pedagoški doprinos u radu:

1) rad na izradi udžbenika koji su odobreni rešenjem ministra, u skladu sa propisima iz oblasti obrazovanja i vaspitanja:

– autor – 7 bodova,

– saradnik na izradi udžbenika – ilustrator – 5 bodova,

– recenzent – 4 boda;

2) objavljen rad iz struke u stručnoj domaćoj ili stranoj literaturi – 1 bod.

Bez obzira na broj objavljenih radova po ovom osnovu dobija se samo jedan bod.

Za pedagoški doprinos radu bodovi se dobijaju samo po jednom osnovu.

  1. imovno stanje:

1) ako su ukupna primanja domaćinstva po članu na nivou republičkog proseka prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike – 0,5 bodova,

2) ako su ukupna primanja domaćinstva po članu ispod republičkog proseka prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike – 1 bod.

Kod bodovanja imovnog stanja, pod porodičnim domaćinstvom smatraju se: bračni drug, deca i roditelji koje zaposleni izdržava.

  1. zdravstveno stanje na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, odnosno nadležnog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja:

1) invalid druge kategorije – 3 boda,

2) teška bolest zaposlenog na osnovu konzilijarnog nalaza lekara nadležne zdravstvene ustanove – 3 boda,

3) zaposleni koji boluje od profesionalne bolesti – 2 boda.

Bodovanje po ovom osnovu vrši se samo po jednoj od tačaka koja je najpovoljnija za zaposlenog.

Teška bolest zaposlenog utvrđuje se na osnovu konzilijarnog nalaza lekara nadležne zdravstvene ustanove na teritoriji opštine ili na teritoriji grada na kome je formirana takva komisija.

  1. broj dece predškolskog uzrasta, odnosno dece na redovnom školovanju do 26 godina starosti:

1) ako zaposleni ima jedno dete – 1 bod,

2) ako zaposleni ima dvoje dece – 3 boda,

3) ako zaposleni ima troje i više dece – 5 bodova.

Kao dete na redovnom školovanju do 26 godina starosti smatra se i učenik završnog razreda osnovne i srednje škole do kraja školske godine, odnosno do 31. avgusta godine u kojoj dete ima svojstvo redovnog učenika završnog razreda.

Za kriterijum za koji zaposleni ne dostavi potrebnu dokumentaciju u ostavljenom roku za utvrđivanje liste zaposlenih za čijim je radom u potpunosti ili delimično prestala potreba, boduje se sa nula bodova.

Član 81.

Na osnovu kriterijuma iz člana 80. ovog Pravilnika sačinjava se rang lista prema redosledu bodova, počev od najvećeg.

Za zaposlenog za čijim je radom prestala potreba utvrđuje se zaposleni koji ostvari najmanji broj bodova.

Ukoliko više zaposlenih ima isti broj bodova, prednost ima zaposleni koji je ostvario veći broj bodova po osnovu rada ostvarenog u radnom odnosu, obrazovanja, takmičenja, pedagoškog doprinosa u radu, imovnog stanja, zdravstvenog stanja, broja dece, i to navedenim redosledom.

Član 82.

Rešenje kojim se utvrđuje da je prestala potreba za radom zaposlenog donosi direktor, na osnovu predloga komisije koju imenuje Školski odbor na predlog sindikata.

Komisija iz stava 1 ovog člana utvrđuje predlog na osnovu liste koja je sačinjena prema kriterijumima iz člana 82. ovog Pravilnika.

8.2. Mere za zapošljavanje

Član 83.

Zaposleni za čijim je radom prestala potreba može biti:

1) raspoređen na drugo radno mesto u ustanovi;

2) raspoređen na radno mesto sa nepunim radnim vremenom u ustanovi;

3) preuzet na osnovu sporazuma o preuzimanju u drugu ustanovu uz saglasnost zaposlenog;

4) upućen na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju.

Član 84.

Radni odnos zaposlenom za čijim je radom prestala potreba ne može prestati bez njegove saglasnosti:

1) zaposlenoj za vreme trudnoće ili sa detetom do dve godine starosti,

2) zaposlenom samohranom roditelju,

3) zaposlenom čije dete ima teški invaliditet,

4) ako oba bračna druga rade u istoj ustanovi, jednom od bračnih drugova,

5) zaposlenom muškarcu koji ima najmanje 35 godina staža osiguranja i zaposlenoj ženi koja ima najmanje 30 godina staža osiguranja, bez njihove saglasnosti, pod uslovom da ne ispunjava jedan od uslova za penziju.

Samohranim roditeljem, u smislu ovog ugovora, smatra se roditelj koji sam vrši roditeljsko pravo, kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda ili kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava.

Roditelj će se smatrati samohranim i u slučaju kada je drugi roditelj potpuno ili trajno nesposoban za privređivanje, a nije stekao pravo na penziju ili kada se drugi roditelj nalazi na izdržavanju kazne duže od šest meseci.

Ne smatra se, u smislu ovog ugovora, samohranim roditelj koji po prestanku ranije bračne, odnosno vanbračne zajednice, zasnuje novu bračnu, odnosno vanbračnu zajednicu.

Član 85.

Zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, a kome nije moglo da se obezbedi ni jedno od prava utvrđenih zakonom, kolektivnim ugovorom u Školi ili ugovorom o radu, može prestati radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina, i to najmanje u visini koja je utvrđena Zakonom o radu, odnosno koja je utvrđena posebnim programom za rešavanje viška zaposlenih u ustanovama iz oblasti obrazovanja u procesu racionalizacije broja zaposlenih, koji se donosi u skladu sa opštim aktom Vlade koji uređuje ta pitanja.

Isplata otpremnine vrši se najkasnije do dana prestanka radnog odnosa, a isplata svih neisplaćenih plata, naknada plata i drugih primanja koje je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Član 86.

Škola je dužna da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.

Kolektivnim ugovorom u Školi bliže se uređuju prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednosti i zdravljem na radu.

  1. Odgovornost zaposlenih

Član 87.

Zaposleni može da odgovara za lakše povrede radnih obaveza propisane Statutom i Pravilnikom o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih Škole i teže povrede radnih obaveza i povrede zabrana propisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, tj. Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju, kao i za materijalnu štetu koju nanese školi, namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom.

Član 88.

Direktor Škole pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog.

Način vođenja disciplinskog postupka, vrste i način izricanja disciplinskih mera i sva druga pitanja od značaja za disciplinsku odgovornost zaposlenih uređene su Zakonom, statutom Škole i o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih Škole.

  1. Prestanak radnog odnosa

10.1. Razlozi za prestanak radnog odnosa

Član 89.

Radni odnos prestaje:

1) istekom roka za koji je zasnovan;

2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;

3) sporazumom između zaposlenog i poslodavca;

4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;

5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;

6) smrću zaposlenog;

7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Član 90.

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje Škole:

1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;

2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova – danom dostavljanja pravnosnažne odluke;

3) ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci – danom stupanja na izdržavanje kazne;

4) ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom početka primenjivanja te mere;

5) u slučaju prestanka rada Škole, u skladu sa zakonom.

10.2. Sporazumni prestanak radnog odnosa

Član 91.

Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma Škole i zaposlenog.

Pre potpisivanja sporazuma, Škola je dužna da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

 

 

 

 

10.3. Otkaz od strane zaposlenog

Član 92.

Zaposleni ima pravo da Školi otkaže ugovor o radu.

Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja Školi u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok).

Opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok ali ne duži od 30 dana.

10.4. Otkaz od strane poslodavca

Član 94.

Škola može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to:

1) ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2) ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;

3) ako se ne vrati na rad u Školu u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa, odnosno neplaćenog odsustva.

Škola može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to:

1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;

2) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;

3) ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;

4) ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;

5) ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Škola može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to:

1) ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;

2) ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u roku utvrđenom zakonom i ovim Pravilnikom;

3) ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;

4) zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;

5) ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo;

6) ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;

7) ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;

8) ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom Škole, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad u Školi.

Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe Škole i to:

1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla;

2) ako odbije zaključenje aneksa ugovora;

Član 95.

Škola je dužna da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 94. st. 2. i 3. ovog Pravilnika, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

U upozorenju iz stava 1. ovog člana Škola je dužna da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Škola može zaposlenom iz člana 94. stav 1. tačka 1) ovog Pravilnika da otkaže ugovor o radu ili izrekne neku od mera iz člana 179a Zakona o radu, ako mu je prethodno dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku.

Zaposleni uz izjašnjenje može da priloži mišljenje sindikata čiji je član.

Poslodavac je dužan da razmotri priloženo mišljenje sindikata.

Član 96.

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 88. ovog Pravilnika, ne smatra se:

1) privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;

2) korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;

3) odsluženje ili dosluženje vojnog roka;

4) članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;

5) delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa ovim zakonom;

6) obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

  1. Pravo na štrajk

Član 97.

Pri organizovanju i sprovođenju štrajka sindikat mora voditi računa o ostvarivanju Ustavom zagarantovanih sloboda i prava drugih.

Odluku o štrajku sindikat donosi u skladu sa odredbama opšteg akta sindikata.

Štrajk se mora najaviti u skladu sa zakonom.

U odluci kojom se najavljuje štrajk sindikat mora naznačiti štrajkačke zahteve, mesto, dan i vreme štrajka, kao i podatke o štrajkačkom odboru.

Član 98.

Zbog učestvovanja u štrajku, organizovanom u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i ovim Pravilnikom, zaposleni ne mogu biti stavljeni u nepovoljan položaj.

Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruju osnovna prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom.

  1. Sindikat zaposlenih

Član 99.

Zaposleni u Školi imaju pravo da bez prethodnog odobrenja organizuju sindikat, kao i da mu pristupaju pod isključivim uslovima, da se pridržavaju njegovih statuta i pravila.

Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena, administrativnim aktom Škole.

Član 100.

Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.

Poslodavac je dužan da članu sindikata, bez naknade, posredstvom službi Škole:

1) odbije iznos sindikalne članarine i uplati je na odgovarajući račun sindikalne organizacije, kao i na račune viših organa sindikata kome član pripada prema statutu sindikata,

2) vrši uplatu na račun fondova koje sindikat osniva (štrajkački fond, fond solidarnosti i sl.),

3) daje na uvid podatke o uplati članarine sindikalnom rukovodstvu.

 

 

Član 101.

Škola je dužna da reprezentativnom sindikatu obezbedi tehničko-prostorne uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti, i to:

1) odvojenu prostoriju za rad sindikata i odgovarajući prostor za održavanje sindikalnih sastanaka,

2) pravo na korišćenje telefona, telefaksa i drugih tehničkih sredstava i opreme,

3) slobodu podele sindikalnih saopštenja, izveštaja na oglasnim tablama sindikata – za redovne sindikalne aktivnosti, a u vreme štrajka i na drugim mestima po odluci sindikata.

Član 102.

Reprezentativni sindikat ima pravo da bude obavešten od strane Škole o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata.

Škola je dužna da predstavniku reprezentativnog sindikata omogući prisustvovanje sednicama Školskog odbora, bez prava odlučivanja, i u tom smislu dužan je da sindikatu dostavi uredan poziv sa materijalom za sednicu organa upravljanja.

Član 103.

Sindikalna organizacija je dužna da Školi dostavi akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u skladu sa zakonom.

Član 104.

Škola je dužna da ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata u Školi, koji pripada reprezentativnom sindikatu potpisniku ovog ugovora, u koji je učlanjeno više od 50% zaposlenih, isplaćuje uvećanu mesečnu platu u visini od 12%.

Ukoliko je u reprezentativnu sindikalnu organizaciju Škole koja pripada reprezentativnom sindikatu potpisniku Kolektivnog ugovora učlanjeno manje od 50% zaposlenih, ovlašćeni predstavnik iz stava 1. ovog člana ima pravo na srazmerno uvećanu mesečnu platu do 12%.

Škola je dužna da predsedniku, odnosno povereniku okružnog, odnosno regionalnog, gradskog, pokrajinskog i republičkog organa sindikata, reprezentativnog na nivou Republike, potpisniku ovog ugovora, isplaćuje uvećanu mesečnu platu u visini od 12%.

Ostvarivanje prava po osnovu odredaba ovog člana, ne može se vršiti po dva osnova.

 

 

Član 105.

Zaposlenom koji je izabran na plaćenu profesionalnu funkciju u reprezentativnom sindikatu miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom drugačije određeno.

Zaposleni kome prava i obaveze iz radnog odnosa miruju ima pravo da se u roku od 15 dana, od dana prestanka funkcije, vrati na rad u Školu na iste poslove, a ako takvih poslova nema na druge odgovarajuće poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi.

Član 106.

Ovlašćeni predstavnik sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo, radi obavljanja sledećih sindikalnih funkcija:

1) ako je određen za kolektivno pregovaranje, odnosno određen za člana odbora za kolektivno pregovaranje za vreme pregovaranja,

2) kada je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa Školom pred arbitrom ili sudom za vreme zastupanja.

Član 107.

Škola ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj (raspoređivanje na druge, manje plaćene poslove, raspoređivanje u drugu organizacionu celinu, upućivanje na rad u drugo mesto rada, upućivanje na rad u drugu školu, proglašavanje tehnološkim viškom) predstavnika zaposlenih (predsednik sindikalne organizacije, sindikalne podružnice, sindikalni poverenik, članovi organa sindikata, predsednik okružnog, gradskog, pokrajinskog i republičkog odbora) za vreme obavljanja funkcije i po prestanku funkcije, u skladu sa zakonom.

Škola je obavezna da funkcionere sindikata, po isteku funkcije, vrati na poslove koje su obavljali pre izbora, odnosno na odgovarajuće radno mesto.

Član 108.

Škola je dužna da ovlašćenim predstavnicima sindikata omogući pristup svim radnim mestima, ako je to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih, utvrđenih zakonom ili kolektivnim ugovorom.

Član 109.

Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Škole.

 

 

 

 

Danom stupanja na snagu ovog Pravilnika prestaje da važi Pravilnik o radu Osnovne škole „Aleksa Šantić“ u Vajskoj, od 31.12.2013. godine.

 

Broj: 117/2017-2

u Vajskoj

  Predsednik školskog odbora

Đaković Vanja

Pravilnik objavljen dana, 08.03.2017.godine