Na osnovu člana 29. Poslovnika o radu Školskog odbora Osnovne škole „Aleksa Šantić“ u Vajskoj (del. br. 176 /15-2), člana 44.stav 1.tačka 1. Statuta Osnovne škole „Aleksa Šantić“ u Vajskoj (del. br. 25 /15) i člana 14. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 101/2005 i 91/2015) Školski odbor Osnovne škole „Aleksa Šantić“ u Vajskoj je na svojoj 33. redovnoj sednici održanoj dana 08.03.2017. godine, jednoglasno doneo

 

P R A V I L N I K

o bezbednosti i zdravlju na radu

Osnovne  škole „Aleksa Šantić“ u Vajskoj

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim Pravilnikom, u skladu sa Zakonom, uređuje se prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Osnovnoj školi „Aleksa Šantić“ u Vajskoj (dalje: Škola), u cilju stvaranja bezbednih uslova rada, a radi zaštite života i zdravlja i radne sposobnosti zaposlenih.

Član 2.

Škola je odgovorna za bezbednost učenika u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada i u drugim aktivnostima koje za njih organizuje.

Škola utvrđuje mere, način i postupak zaštite i bezbednosti učenika za vreme ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada i drugih aktivnosti koje organizuje.

Mere iz stava 2. ovog Pravilnika regulišu se posebnim pravilnikom.

Škola mere iz člana 2. ovog stava reguliše u saradnji sa nadležnim organom jedinice lokalne samouprave.

Član 3.

Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:

1) zaposleni;

2) učenici kada se nalaze na obaveznoj nastavi ( kabineti, laboratorije i dr.),

3) lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom;

4) lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.

Bezbednost i zdravlje na radu licima iz stava 1. tač. 1) do 4) ovog člana obezbeđuje Škola.

Član 4.

Škola je dužna da obezbedi uslove za organizovanje i sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu u skladu s tehničko-tehnološkim potrebama.

Sredstva za sprovođenje mera i unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu utvrđuju se Godišnjim planom rada Škole.

Član 5.

Za sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu odgovorni su direktor Škole i drugo odgovorno lice određeno od strane direktora Škole za sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu.

Drugo odgovorno lice u smislu stava 1. ovog člana je:

– lice na koje je direktor preneo svoje ovlašćenje;

– lice za bezbednost i zdravlje na radu;

– lice odgovorno za sprovođenje postupka procene rizika (u daljem tekstu: stručno lice).

 

II POSEBNE ODREDBE

  1. Obaveze i odgovornost Škole

1.1. Odgovornost direktora Škole

Član 6.

Direktor Škole je dužan da:

1) aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu;

2) zaposlenom odredi obavljanje poslova na radnom mestu na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;

3) obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem, odnosno da u takvim slučajevima donese odgovarajuća uputstva za bezbedan rad;

4) osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;

5) obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;

6) obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu u ispravnom stanju;

7) angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline;

8) obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada propisane lekarske preglede zaposlenih u skladu sa ovim zakonom;

9) obezbedi pružanje prve pomoći, kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti;

10) zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih;

11) obezbedi mere zaštite od požara, spasavanje i evakuaciju u skladu sa posebnim zakonom.

Postupak i rokove preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline, propisuje ministar nadležan za rad.

Pravno lice iz stava 1. tačka 7) ovog člana dužno je da izda stručni nalaz po izvršenom pregledu i proveri opreme za rad ili ispitivanju uslova radne okoline.

Način pružanja prve pomoći, vrste sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, način i rokove osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći sporazumno propisuju ministar nadležan za rad i ministar nadležan za zdravlje.

Član 7.

Škola je dužna da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnom mestu sa povećanim rizikom.

Direktor Škole je dužan da službi medicine rada, koju angažuje, obezbedi uslove za samostalno obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih.

Član 8.

Direktor Škole je dužan da zaposlenom izda na upotrebu sredstvo i/ili opremu za ličnu zaštitu na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika.

Član 9.

Direktor Škole je dužan da odmah, od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada izvođenje radova radi otklanjanja velikih kvarova ili havarija na objektu, koji mogu da ugroze funkcionisanje tehničko-tehnoloških sistema ili obavljanje delatnosti.

Član 10.

Direktor je dužan da zaposlenima da na upotrebu sredstva za rad, odnosno sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu na kojima su primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom.

 

Član 11.

Direktor Škole može da zaposlenima da na korišćenje opremu za rad i sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu, samo ako su usaglašeni sa propisanim tehničkim zahtevima, ako je njihova usaglašenost ocenjena prema propisanom postupku, ako su označeni u skladu sa propisima i ako ih prate propisane isprave o usaglašenosti i druga propisana dokumentacija.

Direktor koji je zaposlenima dao na korišćenje opremu za rad i sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu pre stupanja na snagu propisa kojim je utvrđena obaveza iz stava 1. ovog člana, dužan je da obezbedi uputstvo za njihovu upotrebu i održavanje.

Direktor je dužan da obezbedi zaposlenima uputstva za bezbedan rad po propisima o bezbednosti i zdravlju na radu za korišćenje opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.

Direktor Škole je dužan da obezbedi prevod dokumentacije iz stava 3. ovog člana na jezik koji zaposleni razume.

Član 12.

Direktor Škole može da zaposlenima da na korišćenje opasne hemijske materije i druge hemijske materije za koje je propisana obaveza izrade i dostavljanja bezbednosnog lista samo ako mu je uz hemijsku materiju učinio dostupnim bezbednosni list, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije, kao i ako je obezbedio sve mere koje proizlaze iz sadržaja bezbednosnog lista.

Škola treba da drži bezbednosni list na srpskom jeziku.

Škola je dužna da obezbedi prevod bezbednosnog lista na jezik koji zaposleni razume, kao i da omogući zaposlenom pristup podacima sadržanim u bezbednosnom listu.

Član 13.

Ako aktom o proceni rizika utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za čije su otklanjanje potrebna veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenog nisu teže ugroženi, Škola je dužna da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa.

Član 14.

Direktor podnosi izveštaj o stanju u oblasti bezbednosti i zdravlja Školskom odboru najmanje jednom godišnje.

Direktor je dužan da Školskom odboru blagovremeno daje potpune i tačne informacije u vezi sa stanjem, potrebama i sprovođenjem mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i odgovoran je za predloge koje daje Školskom odboru.

Osposobljavanje zaposlenih i prava i obaveze zaposlenih

Osposobljavanje zaposlenih

Član 15.

Škola je dužna da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno drugog radnog angažovanja, premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja novih sredstava za rad ili promene opreme za rad, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.

Član 16.

Škola je dužna da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika.

Osposobljavanje iz stava 1. ovog člana Škola obezbeđuje u toku radnog vremena, a troškovi osposobljavanja ne mogu biti na teret zaposlenog.

Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude prilagođeno specifičnostima njegovog radnog mesta i sprovodi se po programu, čiji sadržaj poslodavac mora, kada je to potrebno, da obnavlja i menja.

Član 17.

Ako Škola odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta, dužna je da zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom od radnih mesta.

Član 18.

Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad Škola obavlja teorijski i praktično, u skladu sa programom osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad koji donosi Škola.

Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu.

Član 19.

Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom vrše se najkasnije u roku od jedne godine od dana prethodne provere, a na ostalim radnim mestima najkasnije u roku od četiri godine od dana prethodne provere.

Član 20.

Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad obavlja se na jeziku koji zaposleni razume i prilagođava se mogućnostima i sposobnostima osoba sa invaliditetom.

 

Prava i obaveze zaposlenih

Član 21.

Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.

Zaposleni ima pravo:

1) da Školi daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu;

2) da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti.

Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje Škola.

Zaposleni je dužan da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, na osnovu izveštaja službe medicine rada, kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu.

Član 22.

Zaposleni ima pravo da odbije da radi:

1) ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je određen, sve dok se te mere ne obezbede;

2) ako mu Škola nije obezbedila propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove, u smislu člana 43. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom;

3) ako u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje, u smislu člana 13. stav 2. ovog Pravilnika, na poslovima ili na radnom mestu na koje ga je Škola odredila;

4) duže od punog radnog vremena, odnosno noću ako bi, prema oceni službe medicine rada, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje;

5) na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana, zaposleni može da se pismenim zahtevom obrati direktoru Škole radi preduzimanja mera koje, po mišljenju zaposlenog, nisu sprovedene.

Ako Škola ne postupi po zahtevu iz stava 2. ovog člana u roku od osam dana od prijema zahteva, zaposleni ima pravo da podnese zahtev za zaštitu prava inspekciji rada.

Kada zaposleni odbije da radi u slučajevima iz stava 1. ovog člana, a Škola smatra da zahtev zaposlenog nije opravdan, Škola je dužna da odmah obavesti inspekciju rada.

Član 23.

Kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zaposleni ima pravo da preduzme odgovarajuće mere, u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da prestane da radi, napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposleni koji prestane da radi, napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu nije odgovoran za štetu koju prouzrokuje Školi.

Član 24.

Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstava i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.

Zaposleni je dužan da pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice.

Zaposlenom je zabranjeno da samovoljno isključuje, menja ili uklanja bezbednosne uređaje na sredstvima za rad.

Pre napuštanja radnog mesta zaposleni je dužan da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene.

Član 25.

Zaposleni je dužan da, u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti Školu o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.

Ako Škola posle dobijenog obaveštenja iz stava 1. ovog člana ne otkloni nepravilnosti, štetnosti, opasnosti ili druge pojave u roku od osam dana ili ako zaposleni smatra da za otklanjanje utvrđenih pojava nisu sprovedene odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje, zaposleni se može obratiti nadležnoj inspekciji rada, o čemu obaveštava lice za bezbednost i zdravlje na radu.

Zaposleni je dužan da sarađuje sa Školom i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele propisane mere za bezbednost i zdravlje na poslovima na kojima radi.

 

 

 

 

 

1.3. Odgovornost lica na koje je direktor preneo ovlašćenje

Član 26.

Poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen stručni ispit u skladu sa ovim zakonom.

Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu Škola može da odredi jednog ili više od svojih zaposlenih ili da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu (u daljem tekstu: lice za bezbednost i zdravlje na radu).

Član 27.

Lice na koje je direktor preneo svoje ovlašćenje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu odgovoran je u okviru obaveza prenetih pismenim ovlašćenjem direktora Škole.

Prenošenjem ovlašćenja na drugo lice direktor se ne oslobađa odgovornosti za prenete obaveze.

 

1.4. Odgovornost lica za bezbednost i zdravlje na radu

Član 28.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu nezavisno je i samostalno u obavljanju poslova u skladu sa zakonom i ovim Pravilnikom.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu ima pristup svim potrebnim podacima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 29.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu odgovorno je za izvršavanje svojih obaveza iz zakona i ovog Pravilnika.

Lice za bezbednost na radu neposredno je odgovorno direktoru Škole, i ne može da trpi štetne posledice ako svoj posao obavlja u skladu sa zakonom i ovim Pravilnikom.

Član 30.

Škola je dužna da obezbedi kontinuirano usavršavanje znanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenom koga odredi za obavljanje tih poslova.

Član 31.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa zakonom i ovim Pravilnikom, a naročito:

1) sprovodi postupak procene rizika;

2) vrši kontrolu i daje savete direktoru Škole u planiranju, izboru, korišćenju i održavanju sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;

3) učestvuje u opremanju i uređivanju radnog mesta u cilju obezbeđivanja bezbednih i zdravih uslova rada;

4) organizuje preventivna i periodična ispitivanja uslova radne okoline;

5) organizuje preventivne i periodične preglede i proveru opreme za rad;

6) predlaže mere za poboljšanje uslova rada, naročito na radnom mestu sa povećanim rizikom;

7) svakodnevno prati i kontroliše primenu mera za bezbednost i zdravlje u Školi;

8) prati stanje u vezi sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, kao i bolestima u vezi sa radom, učestvuje u utvrđivanju njihovih uzroka i priprema izveštaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje;

9) priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;

10) priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše njihovu primenu;

11) zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstva za rad, u slučaju kada utvrdi neposrednu opasnost po život ili zdravlje zaposlenog;

12) sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada po svim pitanjima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

13) vodi evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Školi.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da u pismenoj formi izvesti direktora Škole i predstavnika zaposlenih o zabrani rada iz stava 1. tačka 11) ovog člana.

Ako direktor Škole, i pored zabrane rada u smislu stava 1. tačka 11) ovog člana, naloži zaposlenom da nastavi rad, lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da o tome odmah izvesti nadležnu inspekciju rada.

Član 32.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu popunjava obrasce izveštaja o povredi na radu, pojavi koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom koji se dogode na radnom mestu.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu potpisuje prijave iz stava 1. ovog člana kao odgovorno lice Škole.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu usmeno obaveštava i dostavlja prijave iz stava 1. ovog člana nadležnim organima i organizacijama u zakonskim rokovima.

Član 33.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu u postupku procenjivanja rizika priprema, odnosno učestvuje u pripremi analiza verovatnoća nastanka rizika i težine mogućih posledica (povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja).

Član 34.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu stara se o sprovođenju mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika.

Član 35.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu proverava efikasnost primene akta o proceni rizika, i to efikasnost sprovedenih mera i procenjuje uspešnost njihovog sprovođenja u pogledu otklanjanja i smanjenja rizika.

Ako u postupku provere efikasnosti primene akta o proceni rizika lice za bezbednost i zdravlje na radu uoči njihovu neefikasnost, predlaže korekciju tih mera.

Član 36.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu izdaje zaposlenima na upotrebu opremu za ličnu zaštitu na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika.

Član 37.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu u pismenoj formi obaveštava direktora i predstavnika zaposlenih o zabrani rada na radnom mestu ili upotrebi sredstava za rad, u slučaju kada utvrdi neposrednu opasnost po život i zdravlje.

Član 38.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu upoznaje predstavnika zaposlenih sa izveštajem o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu, kao i o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.

 

1.5. Predstavnik za bezbednost i zdravlje na radu

Član 39.

Zaposleni u Školi imaju pravo da izaberu jednog predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: predstavnik zaposlenih).

Član 40.

Direktor Škole je dužan da predstavniku zaposlenih omogući:

1) uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;

2) da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, da predlažu i budu konsultovani.

Direktor Škole je dužan da predstavnika zaposlenih informiše o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.

Član 41.

Predstavnik zaposlenih ima pravo:

1) da direktoru Škole daje predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;

2) da zahteva od Škole da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;

3) da zahteva vršenje nadzora od strane inspekcije rada, ako smatra da Škola nije sprovela odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Predstavnik zaposlenih ima pravo da prisustvuje inspekcijskom nadzoru.

Član 42.

Direktor Škole je dužan da predstavnika zaposlenih upozna:

1) sa nalazima i predlozima mera zaštite i preventivnih mera ili preduzetim merama inspekcije rada;

2) sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu;

3) o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.

Član 43.

Direktor Škole i predstavnik zaposlenih i sindikat, dužni su da međusobno sarađuju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, ovim Pravilnikom i drugim propisima.

 

1.6. Angažovanje Službe medicine rada

Član 44.

Za obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih na radu Škola angažuje službu medicine rada.

Služba medicine rada iz stava 1. ovog člana dužna je da obavlja poslove u skladu sa zakonom, a naročito:

1) učestvuje u identifikaciji i proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini prilikom sastavljanja akta o proceni rizika;

2) upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje koji su povezani sa njihovim radom i obavlja poslove osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći;

3) utvrđuje i ispituje uzroke nastanka profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom;

4) ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju da ispunjavaju zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu, odnosno rukovanje određenom opremom za rad;

5) vrši prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom i izdaje izveštaje o lekarskim pregledima u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu;

6) učestvuje u organizovanju prve pomoći, spasavanju i evakuaciji u slučaju povređivanja zaposlenih ili havarija;

7) daje savete poslodavcu pri izboru drugog odgovarajućeg posla prema zdravstvenoj sposobnosti zaposlenog;

8) savetuje Školu u izboru i testiranju novih sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, sa zdravstvenog aspekta;

9) učestvuje u analizi povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom;

10) neposredno sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu.

Prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih u smislu stava 2. tačka 5) ovog člana može da vrši služba medicine rada koja ima propisanu opremu, prostorije i stručni kadar.

Član 45.

Lični podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenog poverljive su prirode i pod nadzorom su službe medicine rada, koja vrši te preglede.

Podaci o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom dostavljaju se organizacijama zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja u skladu sa zakonom.

Podaci iz stava 2. ovog člana mogu se dostavljati drugim licima, samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.

Izveštaj o lekarskom pregledu zaposlenog dostavlja se Školi na način kojim se ne narušava princip poverljivosti ličnih podataka.

Nije dozvoljeno korišćenje podataka prikupljenih po osnovu lekarskih pregleda zaposlenih u svrhu diskriminacije zaposlenih.

Član 46.

Škola je dužna da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodični lekarski pregled u toku rada.

Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom vrše se na način, po postupku i u rokovima utvrđenim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu koje sporazumno propisuju ministar nadležan za rad i ministar nadležan za zdravlje.

Ako se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, Škola je dužna da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima.

Neispunjavanje posebnih zdravstvenih uslova za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu.

predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu

 

  1. Preventivni i periodični pregledi i ispitivanja opreme za rad

Član 47.

Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih, i/ili njihovog svođenja na najmanju moguću meru, u postupku:

1) projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije, kao i objekata namenjenih za rad na otvorenom prostoru u cilju bezbednog odvijanja procesa rada;

2) projektovanja, izrade, korišćenja i održavanja opreme za rad, konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu, pomoćnih konstrukcija i objekata i drugih sredstava koja se koriste u procesu rada ili koja su na bilo koji način povezana sa procesom rada, tako da se u toku njihove upotrebe sprečava povređivanje ili oštećenje zdravlja zaposlenih;

3) projektovanja, proizvodnje i korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, čijom se upotrebom otklanjaju rizici ili opasnosti koji nisu mogli da budu otklonjeni primenom odgovarajućih preventivnih mera;

4) obrazovanja, vaspitanja i osposobljavanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Preventivne mere u postupcima iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad.

Član 48.

Preventivne mere Škola obezbeđuje polazeći od sledećih načela:

1) izbegavanje rizika;

2) procena rizika koji se ne mogu izbeći na radnom mestu;

3) otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehničkih rešenja;

4) prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naročito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada;

5) zamena opasnog bezopasnim ili manje opasnim;

6) davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama bezbednosti i zdravlja na radu;

7) odgovarajuće osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izdavanje uputstava za rad na siguran način;

8) prilagođavanja tehničkom napretku;

9) razvijanja koherentne celokupne politike prevencije.

Član 49.

Škola je dužna da sredstva i opremu za rad, električne instalacije, grejanje kao i druge instalacije održava redovno i pravilno u ispravnom stanju, u skladu s tehničkim propisima i određenim standardima, na način koji obezbeđuje odgovarajuću sigurnost zaposlenih, s tim da u toku korišćenja i eventualnog premeštanja na drugo mesto rada, iste pregleda i proverava njihovu ispravnost.

Periodične preglede i proveru ispravnosti u smislu stava 1. ovog člana, Škola vrši preko ovlašćenog pravnog lica koje se bavi bezbednošću i zdravljem na radu kao svojom delatnošću i ima odgovarajuću licencu.

Član 50.

Škola je dužna da vrši preglede i ispitivanja u smislu člana 38. ovog pravilnika, u rokovima koji su utvrđeni uputstvom proizvođača i u skladu s tehničkim normativima i određenim standardima, radi utvrđivanja da li dalje korišćenje propisanih sredstava i opreme za rad, električnih instalacija, grejanja i drugih instalacija predstavlja rizik za sigurnost ili zdravlje zaposlenih i da li su primenjene propisane mere zaštite na radu.

U slučaju da rokovi iz stava 1. ovog člana nisu utvrđeni uputstvom proizvođača, tehničkim normativima i određenim standardima, Škola je dužna da sredstva i opremu za rad, električne instalacije, grejanje i druge instalacije pregleda i ispituje u rokovima utvrđenim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu.

 

  1. Ispitivanje uslova radne okoline

Član 51.

Škola je dužna da vrši ispitivanje u radnim i pomoćnim prostorijama u kojima se pri radu eventualno koriste štetne ili opasne materije, radi sprečavanja povređivanja zaposlenih, kao i utvrđivanja da li radna sredina odgovara uslovima za produktivan rad i zdravlje zaposlenih.

Ispitivanja u smislu stava 1. ovog člana, obuhvataju:

– mikroklimu (temperatura, brzina strujanja vazduha i relativna vlažnost vazduha);

– hemijske štetnosti (gasovi, pare, dim i prašina);

– fizičke štetnosti (buka, vibracija i štetna zračenja);

– osvetljenost;

– materije čija su svojstva opasna po život i zdravlje zaposlenih (biološke štetnosti).

Član 52.

Ispitivanja iz člana 51. ovog Pravilnika Škola je dužna da vrši na način, po postupku i u rokovima utvrđenim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu.

 

  1. Akt o proceni rizika

Član 53.

Škola je dužna da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.

Škola je dužna da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.

Akt o proceni rizika zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog.

Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini propisuje ministar nadležan za rad.

Član 54.

Procena rizika zasniva se na sistematskom evidentiranju i procenjivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini, na analiziranju organizacije rada i radnog procesa, sredstava rada, sirovine i materijala u radnom procesu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu i drugih elemenata koji mogu da izazovu rizik od povreda na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje zaposlenog.

Procena rizika, prema propisima o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, između ostalog obuhvata:

– opis tehnološkog i radnog procesa;

– opis sredstava za rad;

– opis sredstava i opreme za ličnu zaštitu;

– snimanje organizacije rada;

– prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini;

– procenu rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti;

– utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika.

 

 

Član 55.

Odlukom o pokretanju postupka procene rizika, Škola određuje stručno lice iz reda zaposlenih ili zaključuje ugovor o angažovanju pravnog lica, odnosno preduzetnika s licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za sprovođenje postupka procene rizika.

 

  1. Osposobljavanje zaposlenih

Član 56.

Škola je dužna da izvrši teorijsko i praktično osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad pri zasnivanju radnog odnosa, premeštaju na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije, odnosno novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada.

Osposobljavanje zaposlenih vrši se za vreme radnog vremena.

Član 57.

Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu.

Provera osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenih koji rade na radnom mestu s povećanim rizikom vrši se na način utvrđen aktom (pravilnikom) o proceni rizika.

 

  1. Evidencije i osiguranje od povreda na radu, saradnja i izveštavanje

Član 58.

Škola je dužna da vodi i čuva evidencije o:

  1. radnim mestima sa povećanim rizikom;
  2. zaposlenima raspoređenim na radna mesta sa povećanim rizikom;
  3. povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom;
  4. zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad;
  5. opasnim materijama koje koristi u toku dana;
  6. izvršenim ispitivanjima radne okoline;
  7. izvršenim pregledima i ispitivanjima oprema za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
  8. prijavama iz člana 59 ovog Pravilnika.

 

 

Član 59.

Škola je dužna da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka usmeno i u pisanoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Škola je dužna da najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje, odnosno oboljenje u vezi sa radom zaposlenog.

Član 60.

Škola izveštaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom koji se dogode na radnom mestu dostavlja zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje.

Direktor Škole je dužan da na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih dostavi izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama.

Član 61.

Škola je dužna da sarađuje sa sindikatom, osiguravajućim društvima, organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje i učestvuje u donošenju bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da se stara o razvoju i unapređivanju opšte kulture bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i ovim Pravilnikom.

Član 62.

Škola je dužna da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja naknade štete.

Finansijska sredstva za osiguranje iz st. 1. ovog člana padaju na teret Škole, a određuju se u zavisnosti od nivoa rizika od povređivanja, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom na radnom mestu i radnoj okolini.

 

  1. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu

Član 63.

Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu Škola može da odredi jednog ili više od svojih zaposlenih ili da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu.

Poslovi iz stava 1. ovog člana i posebni uslovi za rad na tim poslovima utvrđuju se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.

 

  1. Pružanje prve pomoći u slučaju povrede ili oboljenja na radu zaposlenog ili drugog lica

Član 64.

Prvu pomoć u slučaju povrede ili naglog oboljenja za vreme rada dužan je da pruži svaki zaposleni, prema svojim mogućnostima i znanju.

Član 65.

Na vidljivom i lako pristupačnom mestu postavljen je ormarić s propisanim sanitetskim sredstvima za pružanje prve pomoći. Ormarić je sa spoljne strane obeležen znakom crvenog krsta.

Na ormariću su naznačeni:

– prezime i ime zaposlenog zaduženog za pružanje prve pomoći,

– broj telefona zdravstvene organizacije, odnosno institucije za pružanje hitne medicinske pomoći,

– nadležna služba inspekcije i služba organa unutrašnjih poslova.

U ormariću za ukazivanje prve pomoći nalazi se sadržaj sanitetskog materijala sa uputstvom za ukazivanje prve pomoći i blok u kome se utvrđuje, odnosno upisuje utrošeni materijal posle ukazane pomoći.

U ormariću se nalazi sledeći materijal: dva komada flastera – zavoja, šest manjih i pet većih sterilnih (prvih) zaštitnih zavoja, dve trougle marame i četiri sigurnosne igle, tri paketića bele vate od po deset grama i jedan paket obične vate od sto grama, šest komada naprstaka od kože u tri veličine, jedne makaze sa zavrtnom glavicom za rezanje, četiri vatirane podloge za prelom kostiju, i to dva komada dužine po 100 cm i dva komada po 50 cm i 10 cm širine.

III PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 66.

Nepoštovanje odredaba ovog Pravilnika od strane zaposlenih predstavlja težu povredu radne obaveze.

Član 67.

Za sve što nije regulisano ovim Pravilnikom primenjivaće se odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonski akti koji regulišu ovu materiju.

Član 68.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Škole.

Stupanjem na snagu ovog Pravilnika prestaju da važe odredbe Pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu  od 31.12.2013. godine.

 

 

Broj: 117/2017-2/3

u Vajskoj

 
      Predsednik školskog

            odbora

         Đaković Vanja

 

 

 

 

Pravilnik je objavljen na oglasnoj tabli Škole dana, 08.03.2017. godine.